Maska za čišćenje lica radi drugačije od svakodnevnog umivanja: nanosi se u tankom sloju na očišćenu kožu, odstoji nekoliko minuta i spere se vodom. Zato se i bira kao povremeni dodatak nezi — kad koža počne da se sija brže nego što bi trebalo, kad su pore uočljivije ili se na nosu i bradi skupljaju miteseri.
Maska od gline je najpoznatiji oblik u ovoj kategoriji: proizvođači često kombinuju više vrsta gline različite krupnoće čestica, pre svega kaolin i bentonit, da maska pokupi i višak sebuma i ono što se nakupilo u porama — u zvaničnom rečniku kozmetičkih sastojaka kaolin je upisan kao apsorbent, sastojak koji upija ulje i vlagu. Prava razlika među maskama je u onome što ide uz glinu. Jedne dodaju kiseline poput AHA i BHA, pa ciljaju mitesere i proširene pore. Druge glinu sparuju s ružinom vodom, hijaluronskom kiselinom ili centelom, da koža posle spiranja ne ostane zategnuta — izbor kada uz višak sebuma ide i osećaj suvoće.
Razlikuje se i format: klasična maska iz tegle nanosi se prstima ili četkicom, a stik se prevlači direktno po koži, bez prljanja ruku. Ni vreme držanja nije univerzalno — jedan proizvođač traži da se maska spere čim se osuši, posle tri do pet minuta, drugi je ostavlja deset do petnaest — pa je najsigurnije pratiti uputstvo sa pakovanja. Duže ne znači bolje: presušena glina samo zateže kožu.
Rasprodato
